U tradicionalnoj astrologiji i astrološkoj magijskoj praksi postoji sistem poznat kao planetarni sati, prema kojem se periodi od izlaska do zalaska Sunca i od zalaska do sledećeg izlaska simbolički povezuju sa sedam tradicionalnih planeta. Sat tako ne određuje samo vreme na satu, već dobija planetarnog vladara prema unapred utvrđenom redosledu.
Ovaj sistem potiče iz stare astrološke tradicije i ne treba ga mešati sa savremenim astronomskim merenjem vremena. Njegova posebnost je u tome što planetarni sat nije nužno jednak 60 minuta. Njegova dužina zavisi od toga koliko tog dana traju obdanica i noć.
Sedam planeta i redosled koji sve povezuje
Planetarni sati koriste sedam tradicionalnih planeta: Saturn, Jupiter, Mars, Sunce, Veneru, Merkur i Mesec. One se raspoređuju prema takozvanom haldejsko-redoslednom principu, a nakon Meseca ciklus se ponavlja od Saturna.
Prvi planetarni sat određenog dana pripada planeti koja vlada tim danom. Nedelja počinje Suncem, ponedeljak Mesecom, utorak Marsom, sreda Merkurom, četvrtak Jupiterom, petak Venerom, a subota Saturnom. Nakon prvog sata nastavlja se isti planetarni niz, bez obzira na to što se promenio deo dana.
Zašto planetarni sat nije uvek dug 60 minuta
Ključna razlika između običnog i planetarnog sata jeste način računanja. Dnevna svetlost deli se na 12 planetarnih sati, a period od zalaska do sledećeg izlaska Sunca takođe se deli na 12 sati. Ako dan traje 14 časova, svaki dnevni planetarni sat traje 70 minuta. Ako obdanica traje 10 časova, jedan dnevni sat traje 50 minuta.
Noćni sati se računaju na isti način, ali na osnovu trajanja noći. Zbog toga jedan planetarni sat tokom dana može biti različite dužine od planetarnog sata tokom noći. Na ekvatoru su razlike male, dok se sa promenom godišnjeg doba značajno menjaju na mestima udaljenijim od ekvatora.
Za precizan obračun zato nisu dovoljne samo informacije da je, na primer, 15 časova. Potrebno je znati lokalno vreme izlaska i zalaska Sunca za konkretan datum i mesto.
Kako se određuje planeta koja vlada određenim satom
Postupak počinje planetom koja vlada danom. Ona dobija prvi dnevni sat, a zatim se redosled nastavlja kroz Saturn, Jupiter, Mars, Sunce, Veneru, Merkur i Mesec, uvek iznova. Kada se završi dvanaesti dnevni sat, isti niz nastavlja se tokom noći.
Posebno zanimljiva posledica ovog sistema jeste to što trinaesti sat, odnosno prvi noćni sat, ne mora pripasti istoj planeti kao prvi dnevni sat. Posle 24 planetarna sata, planeta koja vlada prvim satom sledećeg dana mora odgovarati vladaru tog dana. Upravo taj raspored objašnjava tradicionalni redosled vladara dana u nedelji.
Dakle, sistem nije zasnovan na tome da se sedam planeta ravnomerno rasporedi po 24 obična sata. Redosled je neprekidan, dok se granice planetarnih sati menjaju u zavisnosti od izlaska i zalaska Sunca.
Šta se u astrologiji povezuje sa planetom sata
U astrološkoj simbolici planeta koja vlada određenim satom predstavlja tematski okvir tog perioda. Sunce se tradicionalno povezuje sa identitetom, vitalnošću i autoritetom, Mesec sa emocijama, svakodnevnim ritmom i promenama, Merkur sa komunikacijom i učenjem, a Venera sa odnosima, zadovoljstvom i vrednostima.
Mars se povezuje sa akcijom, borbenošću i inicijativom, Jupiter sa širenjem, znanjem i smislom, dok Saturn simbolizuje strukturu, granice, obavezu i disciplinu. U tradicionalnoj praksi ovi simbolički kvaliteti mogu se koristiti za odabir vremena za određene aktivnosti ili ritualne postupke.
To je astrološka interpretacija, a ne naučno potvrđen mehanizam koji menja ishod događaja. Vrednost sistema treba posmatrati u okviru istorije astrologije i simboličke tradicije kojoj pripada.
Kako izgleda jednostavan primer obračuna
Pretpostavimo da Sunce izlazi u 6 časova, a zalazi u 18 časova. Dan tada traje 12 časova, pa svaki dnevni planetarni sat traje tačno 60 minuta. Ako je nedelja, prvi sat pripada Suncu. Sledeći pripada Veneri, zatim Merkuru, Mesecu, Saturnu, Jupiteru i Marsu, nakon čega se niz ponavlja.
Ako bi izlazak bio u 5.30, a zalazak u 20.30, dnevna obdanica trajala bi 15 časova. Tada bi svaki dnevni planetarni sat trajao 75 minuta. Noć bi trajala 9 časova, pa bi svaki noćni planetarni sat trajao 45 minuta.
Upravo ovaj princip pokazuje zašto naziv „sat“ može da zavara. Planetarni sat je tradicionalna vremenska jedinica koja se računa prema dnevnom i noćnom svetlu, a ne unapred definisana jedinica od 60 minuta. Kada se jednom razume taj princip, ceo sistem postaje mnogo jednostavniji za praćenje.
